 
IzveÅ¡taj i zakljuÄci XII Nacionalnog simpozijuma
Dvanaesti registrovani multidisciplinarni struÄni skup, za lekare raznih specijalistiÄkih profila kao i medicisnke sestre / tehniÄare,  je održan u Specijalnoj bolnici ,,Sveti Sava“   3. novembra 2023. godine i sadržao je dva paralelno održana Simpozijuma na teme:
- Multidisciplinarni pristup leÄenju akutnog moždanog udara u zadnjem slivu – za  lekare
- Multidisciplinarni pristup leÄenju i zdravstvenoj nezi pacijenta sa moždanim udarom – za medicinske sestre i zdravstvene tehniÄare
Rad Simpozijuma u obe kategorije se odvijao kroz  dve sesije:
- Ishemijski moždani udar  (IMU)
- Hemoragijski moždani udar(HMU).
PredavaÄi su bili univerzitetski profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu i Fakulteta medicnskih nauka u Kragujevcu kao i specijalisti raznih profila iz prakse  ne samo iz Bolnice „Sveti Sava“ već i iz drugih zdravstvenih ustanova.  Gost je bio i profesor Jovan Antović – hematolog sa Univerziteta Karolinska u Å vedskoj, koji se usko bavi problematikom hemostaze i tromboze.
UÄesnici skupova su kolege iz zemalja u okruženju  kao i iz cele Srbije, uz viÅ¡e od oÄekivanog  odziva  – preko 300 uÄesnika.
Ono Å¡to ovaj veliki skup Äini jedinstvenim je Äinjenica da su struÄne prezentacije pored pregleda literature pratila i predavanja koja su nastala iz bolniÄkih podataka a koji su proistekli iz kliniÄke prakse uz naravno kompracaiju sa literaturnim podacima. Sve su zaÄinili i kliniÄki lekari Bolnice koji su imali poster prezentacije a odnosile su se na karaktersitiÄne prikaze sluÄaja kako bi se ilustrovali bolniÄki podaci i prezentovao timski i multidisciplinrani rad Bolnice.
Zadati ciljevi simpozijumasu bili :
- UnapreÄ‘enje znanja o uzrocima, patofiziologiji i ranom prepoznavanju simptoma i kliniÄke slike moždanog udara (ishemijskog i hemoragijskog) u zadnjem slivu.
- Upoznavanje sa savremenim dijagnostiÄkim neinvazivnim i invazivnim procedurama dijagnostike i leÄenja akutnog moždanog udara u zadnjem slivu.
- Upoznavanje sa najnovim terapijskim mogućnostima, protokolima, novinama i preporukama u leÄenju možadnog udara.
- Ukazati na znaÄaj multidisciplinarnog pristupa i timskog rada kroz teorijska i praktiÄna saznanja- prikaz sluÄaja.
Anonimnim anketiranjem uÄesnika Simpozijum je ocenje kao koristan i rezultirao je  sticanjem nova znanja kako uÄesnika tako i predavaÄa, a kvalitet i organizacija su Äak u 90 odsto odgovora ocenjeni kao odliÄni.
ZakljuÄci Simpozijuma
Potvrdili smo da u odnosu na ishemijske moždane udare u prednjem slivu, lokalizacija ishemije u zadnjem slivu ima svojih specifiÄnosti uz Äesto zbunjujuće simptome u kliniÄkom ispoljavanju, Å¡to može da zavara te isti predstavlja veliki izazov za prepoznavanje, dijagnostiku i leÄenje.
U naÅ¡em uzorku pacijenata najÄešći varijetet vertebrobazilarnog  sliva je hipoplazija zadnje komunikantne arterije, a zatim prisustvo fetalne ACP i to uÄestalije sa desne strane. NajÄešće je dominantna leva AV.
Rastuća je i proporcija srÄanih oboljenja ukljuÄujući i frekventan poremećaj ritma – atrijalnu fibrilaciju kao direktnog „krivca“ za ishemijski moždani udar zadnje moždane cirkulacije.
U proceni ishoda moždanog udara zadnjeg sliva se mogu koristiti rutinski parametri iz elektronski generisane krvne slike laboratorijskog analizatora koji su široko dostupni i to MPV (mean platelet volume),  Pct odnosno  trombokrit kao i odnos neutrofila i limfocita i to sa jasnom umerenom pozitivnom korelacijom a što se objašnjava aktivacijom hemostaze kao i samom nekrozom moždanog parenhima.
Potvrdili smo da ishod MU u zadnjem slivu zavisi od vremena primenjene terapije i loÅ¡iji je kod pacijenata koji se jave nakon Äetiri i po  sata od poÄetka moždanog udara ili kod nepoznatog vremena poÄetka i loÅ¡iji je uodnosu na prednji sliv.
Sagledali smo da primena trombolitiÄkog tretmana kod akutnog ishemijskog moždanog udara u zadnjem slivu nosi manje rizika za pojavu intrakranijalne hemoragije nego kod bolesnika sa akutnim ishemijskim moždanim udarom u prednjem slivu.
Dokazali smo da imitatori moždanog udara Äine praktiÄno Äetvrtinu svih prijema koji su u urgentnim neuroloÅ¡kim ambulantama oznaÄeni kao mogući moždani udar, a od kojih je najÄešći periferni vertiginozni sindrom.
RazreÅ¡ili smo paradigmu da je neophodna kliniÄko-radioloÅ¡ka korelacija u detekciji ishemija posteriorne cirkulacije.
Prikazali  smo da endovaskularni tretman mehaniÄkom trombektomijom predstavlja zlatni standard za tretman okluzija velikih krvnih sudova u prednjem slivu, ali da ima benefit i u tretmanu okluzija velikih krvnih sudova zadnjeg sliva, sa boljim funkcionalnim oporavkom i većom stopom preživljavanja u poreÄ‘enju sa konvencionalnim metodama. Naglasili smo da blagovremeno reperfuziono leÄenje ishemijskog moždanog udara sistemskom trombolizom ili mehaniÄkom trombektomijom znaÄajno smanjuje opsežnost ishemijske lezije i stepen moždane hernijacije.
Prikazana je Å¡iroka lepeza anestezioloÅ¡kih procedura uzbrinjavanju vitalno ugroženih pacijenata sa akutnim moždanim udarom u zadnjem slivu u jedinicama intenzivnog leÄenja kao i tendencu kraćeg bolniÄkog leÄenja kod pacijenata sa ranom hirurÅ¡kom traheotomijom.
AnestezioloÅ¡ki tim sa bogatim iskustvom, u ovoj patologiji,  je dokazao i znaÄaj kontrole rezervnih antibiotika, koji se sve viÅ¡e nekritiÄno koriste.
Neuroimidžing, a posebno CT/MR modaliteti imaju kljuÄnu ulogu u postavljanju dijagnoze hemoragijskog moždanog udara zadnje cirkulacije. Iskustva pokazuju postojanje specifiÄnih znakova u predikciji akutne ekspanzije hematoma na nekontrasnoj CT dijagnostici („Black hole sign“-a i „Blend sign“)
Verifikovali smo i da se hipertenzija izdvaja kao najÄešći uzrok hemoragijskog moždanog udara u zadnjem slivu, ali da se ne mogu zanemariti ni upotreba antikoagulantnih lekova kao ni vaskularne anomalije, od kojih se posebno izdvajaju kavernomi.
UoÄili smo da uprkos razvoju ozbiljnih komplikacija, poput velikih krvarenja kako  gastrointestinalnih tako i intrakranijalnih, korist od primene oralnih antikoagulantnih lekova prevazilazi rizik od razvoja neželjenih efekata.
Blagovremna dijagnoza i dobro voÄ‘eno multidisciplinarno leÄenje pridruženih bolesti ostaje zlatni standard za omogućavanje boljeg ishoda kod pacijenata sa intrakranijalnom hemoragijom na oralnoj antikoagulantnoj terapiji.  Interdisciplinarni pristup u ovoj situaciji pored neurologa, interniste  i neurohirurga ukljuÄuje i intenzivistu, radiologa i medicinske sestre i da samo koordinisana saradnja izmeÄ‘u ovih specijalnosti olakÅ¡ava brzu dijagnozu, hirurÅ¡ku intervenciju i sveobuhvatnu intenzivnu negu, znaÄajno poboljÅ¡avajući preživljavanje i smanjujući dalji morbiditet i mortalitet.
ZakljuÄili smo da leÄenje poviÅ¡enog intrakranijalnog pritiska zahteva leÄenje u jedinicama intenzivne nege ili jedinicama specijalizovanim za leÄenje moždanog udara i zahtevaju strogi kliniÄki i neuroradioloÅ¡ki monitoring kako bi se pravovremeno terapijski reagovalo uz  multidisciplinarni pristup.
NauÄili smo da su tri kljuÄna faktora za uspeh antihipertenzivne i antiaritmijske terapije kod bolesnika sa intrakranijalnom hemoragijom u zadnjem slivu: brzo, efikasno i stabilno
RazreÅ¡ene su dileme u prevenciji i leÄenju plućne embolije kod pacijenata sa AMU.
SuÅ¡tinski je važno prepoznavanje i leÄenje poremećaja u metabolizmu vode i elektrolita kako bi se spreÄio poremećaj moždane funkcije, epileptiÄki napadi i edem mozga.
Sagledali smo da protokol laboratorijskog testiranja za pacijente sa hemoragijskim sindromom, koji integriÅ¡e procenu primarne i sekundarne hemostaze, omogućava razlikovanje hemoragijskih poremećaja i personalizaciju terapije, Å¡to ima za cilj unapreÄ‘enje nege pacijenata i poboljÅ¡ane kliniÄke ishode.
Glavni aspekt zdravstvene nege bi trebalo da bude kontrola faktora rizika koji se mogu modifikovati u cilju prevencije moždanog udara.
Kvalitetna zdravstvena nega umanjuje komplikacije, uspostavlja bržu funkcionalnost i doprinosi boljem kvalitetu života pacijenata sa AMU.
Praksa je pokazala neophodnost uspostavljanje novih trendova negovanja pacijenata, koji nalažu da se svaki pacijent neguje po protokolima zbrinjavanja pacijenata u jedinicama za moždani udar (JMU), bez obzira na primenjenu terapiju.
KonaÄno žožemo reći da multimorbidna stanja, a moždani udar veoma retko postoji bez prateće koegzistentne patologije,  mogu uticati na vrstu leÄenja za bolesnika koji ponaosob i stoga je imperativ razumeti kako svi ovi uslovi utiÄu na buducÌu terapiju pacijenata, a koja zahteva individualizovani pristup uz poÅ¡tovanje principa dobre kliniÄke prakse leÄenja kako moždanog udara tako i svih pratećih oboljenja paralelno zaÅ¡ta je potreban multidisciplinarni tim.